Cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo go­di­na­ma ću­ti na par­tij­sko-po­li­tič­ke po­dje­le funk­ci­ja me­đu čla­ni­ca­ma vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, iako se ta­kvim po­dje­la­ma ozbilj­no na­ru­ša­va prav­ni si­stem, kon­kur­si na­mje­šta­ju, a gra­đa­ni­ma us­kra­ću­je pra­vo na rad. Po­dje­le funk­ci­ja či­je bi no­si­o­ce tre­ba­lo bi­ra­ti na jav­nim kon­kur­si­ma DPS do­go­va­ra sa ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma i to pre­ci­zi­ra u spo­ra­zu­mi­ma o for­mi­ra­nju ko­a­li­ci­je. Iako su ti spo­ra­zu­mi ne­ri­jet­ko jav­ni, dr­žav­ni or­ga­ni, a po­seb­no tu­ži­la­štvo, ne re­a­gu­ju.
Pri­tom se či­ni i da de­ce­nij­ski po­ku­ša­ji re­for­me i pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je jav­ne upra­ve, ko­je vr­lo če­sto po­dr­ža­va EU, po­sta­ju be­smi­sle­ni.
Prav­nik i po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Ser­gej Se­ku­lo­vić ka­že za „Dan” da je odav­no pri­sut­na prak­sa da se ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mi­ma de­ro­gi­ra­ju za­kon­ske nor­me.
– In­ten­ci­ja za­ko­no­dav­ca je bi­la da se ide u prav­cu de­par­ti­za­ci­je, me­đu­tim, či­nje­ni­ca je – i to ni­je ni­ka­­kva taj­na – da još i po­sto­je jav­ni do­ku­men­ti da se od­re­đe­nim ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mi­ma di­je­le funk­ci­je ko­je tre­ba da bu­du po­pu­nja­va­ne na osno­vu jav­nog kon­kur­sa, iako bi gra­đa­ni pod od­re­đe­nim uslo­vi­ma tre­ba­lo da bu­du rav­no­prav­ni na tim kon­kur­si­ma – re­kao je Se­ku­lo­vić.
On je na­veo da se ova­ko do­bi­ja jed­na pot­pu­no dru­ga­či­ja sli­ka i una­pri­jed se pro­jek­tu­ju od­re­đe­ne po­zi­ci­je za par­tij­ske ka­dro­ve po ko­a­li­ci­o­nim spo­ra­zu­mi­ma.
– U či­ta­vom tom ga­li­ma­ti­ja­su se če­sto ko­ri­sti i in­sti­tut v.d sta­nja. Od­re­đe­no li­ce se po­sta­vi mi­mo kon­kur­sa na od­re­đe­nu po­zi­ci­ju u v.d sta­nju, a na­kon to­ga – po ob­ja­vi kon­kur­sa – to isto li­ce bi­va ime­no­va­no na istu tu po­zi­ci­ju. Da­kle, ima­mo oči­gled­ni ras­ko­rak iz­me­đu ne­če­ga što je prav­ni si­stem i onog što je po­li­tič­ka prak­sa i tu po­sto­ji ogro­man pro­stor za zlo­u­po­tre­be – sma­tra Se­ku­lo­vić.
Ka­ko je na­gla­sio, je­di­ni iz­la­zak iz ova­kve si­tu­a­ci­je u Cr­noj Go­ri je­ste u pro­mje­ni po­li­tič­kog si­ste­ma.
– Pi­ta­nje je da li po­li­tič­ka eli­ta že­li da funk­ci­o­ni­še kao prav­na dr­ža­va i da se ne­ke po­zi­ci­je pro­fe­si­o­na­li­zu­ju istin­ski i da ih vo­de lju­di sa naj­ve­ćim zna­njem i re­fe­ren­ca­ma ili  oni to ne že­le. Uko­li­ko po­li­tič­ki si­stem za to ne­ma slu­ha, on­da bi­lo ko­ji dru­gi or­gan je ma­nje ili vi­še ne­mo­ćan da re­a­gu­je – ocje­nju­je Se­ku­lo­vić.
Naj­no­vi­ji pri­mjer par­tij­sko-po­li­tič­kog za­po­šlja­va­nja jav­nost je mo­gla da vi­di na Ce­ti­nju, gdje su funk­ci­je di­je­lje­ne shod­no do­go­vo­ru unu­tar DPS-a, a sli­čan pri­mjer je i u ko­a­li­ci­o­nom spo­ra­zu­mu DPS-a i Bo­šnjač­ke stran­ke. Na če­lu te dvi­je stran­ke su Mi­lo Đu­ka­no­vić i Ra­fet Hu­so­vić.
Ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­že da za­po­šlja­va­nje na osno­vu ko­a­li­ci­o­nih ugo­vo­ra – bi­lo na lo­kal­nom ili na dr­žav­nom ni­vou – je­ste pra­vi pri­mjer ka­ko iz­gle­da dr­ža­va za­ro­blje­na am­bi­ci­ja­ma onih ko­ji se do­mog­nu ko­la­ča vla­sti.
– Pred pri­li­kom za uhlje­blje­nje vr­ha par­ti­ja i osta­log član­stva, po­go­to­vo kad je ri­ječ o ma­njim „ko­a­li­ci­o­nim part­ne­ri­ma”, če­sto pa­da­ju svi prin­ci­pi za ko­je su se do uka­za­ne pri­li­ke za­la­ga­li. To ni­je ni­ka­kva no­vost, na­pro­tiv, po­u­če­ni broj­nim pri­mje­ri­ma u pro­te­kle sko­ro tri de­ce­ni­je te­ško se mo­gu ote­ti uti­sku da je smi­sao uče­šća u po­li­tič­kom ži­vo­tu do­ći u slič­nu pri­li­ku i ade­kvat­no je „va­lo­ri­zo­va­ti” – ka­zao je Čo­la­ko­vić.
Po nje­go­vom su­du, kon­kur­si su odav­no po­sta­li for­mal­nost, bu­du­ći da je ko­a­li­ci­o­nih kvo­ta – kao osnov­nih pred­u­slo­va za ka­drov­sko po­kri­va­nje od­re­đe­nih mje­sta – to­li­ko da bi ap­sor­bo­va­le mje­sta i u raz­vi­je­nijoj dr­ža­vi od na­še.
– Od­go­vor na pi­ta­nje za­što je ta­ko po­ka­zao bi sa­mu su­šti­nu ras­pro­stra­nje­ne po­ja­ve i vre­me­na u kom ži­vi­mo, za­to i iz­o­sta­je. Kre­a­to­ri ta­kvog si­ste­ma sa­vr­še­no po­zna­ju zna­čaj sop­stve­ne kre­a­ci­je za op­sta­nak na vla­sti da bi ima­li po­li­tič­ku vo­lju za krup­ni­jim za­hva­ti­ma u iz­mje­na­ma usta­no­vlje­nih prin­ci­pa po­na­ša­nja – na­veo je Čo­la­ko­vić.
Vl.O. – M.V.

Re­for­me bez iz­gle­da za uspjeh

Ka­ko ka­že Čo­la­ko­vić, ne­ma iz­gle­da na uspjeh bi­lo ko­ja re­for­ma jav­ne upra­ve, ko­ja ne bi po­ku­ša­la da kon­struk­ci­o­nu gre­šku u ob­li­ku stra­nač­kih kvo­ta za za­po­šlja­va­nje ot­klo­ni ili bar sve­de na ra­zum­nu mje­ru.
– Ako ta re­for­ma po­đe od za­te­če­nog na­či­na funk­ci­o­ni­sa­nja kao ne­u­pit­ne pret­po­stav­ke, osta­ju­ći pritom glu­va na pri­go­vo­re i sli­je­pa na či­nje­nič­no sta­nje zbog stra­nač­kih po­tre­ba i kom­bi­na­to­ri­ka, ona ne­ma iz­gle­da na uspjeh sa sta­no­vi­šta kraj­njeg ci­lja – stva­ra­nja efi­ka­snog i funk­ci­o­nal­nog dr­žav­nog apa­ra­ta. Po­lo­vič­na rje­še­nja mo­gu na­sta­vi­ti do­sa­da­šnju prak­su u po­sto­je­ćem ili mo­di­fi­ko­va­nom ob­li­ku, u ve­li­kom bro­ju slu­ča­je­va na šte­tu kri­te­ri­ju­ma i kva­li­te­ta, ali ne u ne­do­gled - ka­že Čo­la­ko­vić.